Помозимо обнову темеља Храма посвећеном Светом пророку Јелисеју у Виљуши. Он 200 година чека на обнову и враћање старог изгледа.
Сви који желе могу помоћи изградњу ове цркве уплатом на посебан рачун Српске православне цркве, црквене општине Трнава (Трнава бб, Чачак) код Уникредит банке.
Све уплате вршити уз напомену "за храм у Виљуши"
Свим приложницима одбор за обнову храма топло захваљује
На крају села Виљуше, према Бањици, налазе се остаци цркве коју мештани зову Црквине.
У народу се мало зна да је Јелисије пророковао осам векова пре Христа и да је за време цара Јосифа скончао у дубокој старости у Самарији, а поготову не да су му мошти спаљене много столећа касније, када је било страховито свирепо гоњење хришћана за владе императора Јулијана названог Одступником.
Дошло је време да овај храм васкрсне и да пред његовим олтаром и иконостасом присуствујемо Светој Литургији, читамо молитве и причешћујемо се, док ће свештенослужитељи појати у славу Богородице, Исуса Христа и Светог Саве. Наравно, и опет патрона овог храма – светог Јелисеја.
По неким подацима овај божанствени храм запалили су Ћаја пашини силници приликом гушења Хаџи-Проданове буне 1814. године.
Према предању пре 142 године локалитет је био сеоско власништво, а црква је била посвећена Светом пророку Јелисеју.
По причању мештана спахија Зајим користио је камен са Црквине за зидање бунара у селу, који се данас по њему зове Зајмовац.
У непосредној близини Црквине, 1955. године откопан је метални путир, на коме су у рељефу представљена попрсја цара Константина и царице Јелене. У исто време, овде је нађен и камени крст са натписом.
Како је локалитет био угрожен обрадом земље, а камен се разносио, то је Завод за заштиту споменика културе у Краљеву, у сарадњи са Народним музејом Чачак, преузео заштитна истраживања локалитета.
Радови су изведени 1977. године. Испитивања су показала да је црквица правоугаоне основе, оријентисана исток-запад, са апсидом на источној страни. Апсида је са спољне стране тространа, а са унутрашње полукружна. Зидана је од притесаног и ломљеног камена различите величине.
Зидови су очувани у висини од око 30 цм, а дебели од 75 до 90 цм. Јужни зид само се сачувао у темељу. Занимљиво је да у цркви и око ње нису нађени гробови.
Покретни археолошки материјал, нађен у објекту и у његовој ближој околини, указује на то да објекат потиче из касног средњег века. С` обзиром на већу количину кованих гвоздених ексера предпоставља се да је црква била саграђена од дрвета.
Уколико имате какво питање или предлог, можете нас контактирати слањем мејла:
